Птице околине Јагодине





S1.    1. Tachybaptus ruficollis – mali gnjurac
Gnezdi  se na Laništanskoj bari (Nova bara) obrasloj emerznom vegetacijom i na Dragocvetačkom jezeru. Do 2004. gnezdio se i na predorskim barama. Osim Laništanske bare svuda je malobrojan. Mnogo je češći i brojniji na jesenjoj seobi i zimi kada se viđa i na V.Moravi, a retko i na Lugomiru.

2. Podiceps cristatus – ćubasti gnjurac
Nije gnezdarica, iako postoje odgovarajuća vodena staništa. Redak je i na seobi. U periodu istraživanja posmatran je samo dva puta po 1 pr.: 24.05.1987. u Ritu kod  Jagodine i 3.10.1987. na Velikoj Moravi u Bagrdanskom tesnacu.

3. Podiceps nigricollis – crnovrati gnjurac
Posmatran je na seobi na Dragocvetačkom jezeru po 1 pr.: 1.,11. i 17.10.1986. (Milenković, 1987) i u septembru 1989.

4. Phalacrocorax carbo – veliki kormoran
Prezimljava na Velikoj Moravi. Za vreme jakih zima češći je i brojniji. Tokom zime 2001/02 i 2006/07bio je vrlo brojan. Svakodnevno su bila posmatrana jata od više desetina pr. u niskom preletu  duž V.Morave. Mesta većih agregacija gde su se hranili i odmarali (i ranijih godina) su ušća Lugomira i Belice i kod glogovačkog mosta. Na seobi su posmatrani uglavnom pojedinačni primerci: na V.Moravi kod Predora 16.04.2000. podignut 1 pr. sa vode; 3.06.2001. na V.Moravi kod Krušarske bare 1 pr. u preletu.

5. Phalacrocorax pygmaeus – mali kormoran
Uglavnom retki pr. u jatu sa  v.kormoranom. Posmatranja: visoko iznad Bagrdanskog tesnaca kružila 2 pr. 15.10.1984. (Puzović, 1987ined); kod glogovačkog mosta na V.Moravi 13.01.2002. posmatrana su 5 pr. u zaleđenom priobalju, u jatu velikih kormorana.

6. Ixobrychus minutus – čapljica
Malobrojna gnezdarica većih bara sa gustom emerznom vegetacijom (trska, rogoz). Gnežđenje je potvrđeno na Dragocvetačkom jezeru (3 para-1986) (Milenković, 1987) i na Laništanskoj bari. Jesenja seoba je u septembru i oktobru.

7. Nycticorax nycticorax – gak
Posmatranjima iz jula 2006. potvrđeno je gnežđenje gaka. Gakovi se najverovatnije gnezde na Dragocvetackom jezeru i Laništanskoj bari. Na Lanistanskoj bari u dva navrata (14. i 24.07.) posmatrano je oko 40 nedoraslih primeraka sa odraslima. Posmatranja su nastavljena i tokom avgusta. Gakovi su se na ovoj bari verovatno gnezdili i '80-ih i '90-ih godina. Tako je 23.08.1987. na prenoćištu posmatrano jato od oko 70 primeraka (odrasli sa mladima) (Stanković, 2000), ali zbog nedostatka posmatranja iz perioda gnežđenja, ostala je dilema da li je to populacija koja se gnezdila na bari ili se radilo o seobnom jatu. Jesenja seoba je u avgustu i septembru, kada ima intenzivan večernji prelet. Čest je na seobi po vodoplavnim vrbacima duž Velike Morave i većim barama gde se okuplja veći broj primeraka radi noćenja. Prolećna seoba je u aprilu (14,28). u ritu kod s.Ribnik, 28.04.2002. posmatran 1pr. u vrbaku. Glogovacke bare, 22.07.2001.- 1 juv.pr. u vrbaku. 

8. Ardeola ralloides – žuta čaplja
Viđena samo jednom. Na omanjoj bari kod Krušarske bare, 5.05.2002. posmatran 1 pr.

9. Egretta garzetta – mala bela čaplja
Ima izraženu jesenju seobu, od kraja jula do sredine septembra (uglavnom pojedinačni pr.). Najbrojnija je u avgustu, i to uglavnom na Velikoj Moravi. Posmatrana je i na grupnom noćenju po vrbacima u priobalju V.Morave. Najveći broj posmatranih primeraka bio je oko 30 u Bagrdanskom tesnacu, 17.08.1985., zatim, na poplavljenim njivama pored auto-puta, od 21. do 25.08.1999. posmatrano je svakodnevno oko 20pr. Prolećna seoba slabo izražena, krajem marta (27) i u aprilu. Pojedinačni pr. i u prve dane maja.
Datumi nalaženja na jesenjoj seobi (1986-1999):
VII  (31) 
VIII (6,7,10,14,16,17,17,18,21,22,23,24,25)
IX   (7,22)

10. Egretta alba – velika bela čaplja
Retki pojedinačni primerci prezimljavaju na Velikoj Moravi i pritokama. Posmatranja: 28.12.1984. i 18.01.1986. u Bagrdanskom tesnacu; na r.Belici, u ritu, 2. i 9.01.2002. i 6.01.2008.; na V.Moravi kod glogovačkog mosta, 13.01.2002. – 1pr. u društvu sa s.čapljom.

11. Ardea cinerea – siva čaplja
Gnežđenje nije dokazano. Viđa se cele godine duž V.Morave i po okolnim barama, dok su uglavnom pojedinačni primerci posmatrani na pritokama i udaljenom Dragocvetačkom jezeru. U podnožju Juhora kod s.Kolara i na Lugomiru nalažena tokom 1984. (Puzović et al. 1988). Obično su posmatrane 2-4 ptice zajedno. Na seobi je brojnija i češća. Pomenuću neka zanimljiva posmatranja: u Ritu kod Jagodine, na naplavini je 27. 03.1986. posmatrano 17 pr. (najveći broj na jednom mestu); 31.08.1986. u Bagrdanskom tesnacu 8 pr.; 16.06.2000. visoko iznad Jagodine 7 pr. lete u pravcu Ćuprije; 12. (4pr.) i 13.08.2000.(2pr.) u podnožju Crnog vrha na r.Bešnjaji (po kazivanju jednog meštana viđaju se preko leta na ovoj rečici); 08.2004. u Bagrdanskom tesnacu oko 8 pr na šljunkovitom sprudu. Zimi se viđaju uglavnom pojedinačno na V.Moravi, često sa divljim patkama.
Broj posmatranja po mesecima (1986-1999):

I    II   III   IV   V   VI   VII   VIII   IX   X   XI   XII
2    2   3     3    8   11   13      9     2     1    3     2
           
Posmatranja iz perioda gnežđenja navode na pretpostavku o verovatnom gnežđenju (povremene) manje kolonije ili malog broja parova u ostacima vrbovih šuma u pribalju V.Morave (u zoni Mijatovca – Puzović, voce viva; Krušara – Stanković, 2003 ili Bagrdanskog tesnaca). Nalazi sive čaplje na Bešnjaji u letnjem periodu idu u prilog ovoj pretpostavci, jer je ova brdsko-planinska rečica udaljena od V.Morave oko 20km. Prema posmatranjima iz 2006.god. postoji verovatnoća da se po 1-2 para sive čaplje gnezdilo u trsci na Laništanskoj  bari i na visokim vrbama na glogovačkim barama i Krušarskoj bari.

12. Ardea purpurea – crvena čaplja
Posmatrana samo 2 puta: 2.09.1984. u Bagrdanskom tesnacu (Puzović,1987 ined); u julu 2007. na brzanskom moravištu u društvu sivih i malih belih.

13. Ciconia nigra – crna roda
Retka  na seobi. Na naplavini u Ritu kod Jagodine, 24.05.1987. posmatran 1pr. zajedno sa 3 pr. C.ciconia. Dve ptice su boravile na poplavljenom terenu lokaliteta Rit uz reku Belicu od 23.07. do 2.08.1999. Tokom jesenje seobe 1984. posmatrano je 4 pr. 28.08. i 2 pr. 30.08. iznad Bagrdanskog tesnaca (Puzović,1987 ined).

14. Ciconia ciconia – bela roda
Do pre 40 godina bela roda je bila redovna gnezdarica pomoravskih sela jagodinske opštine sa 10-ak aktivnih gnezda. Već sredinom 1970-ih godina broj gnezdećih parova se drastično smanjio. U 2000.god. pronađena su 3 aktivna gnezda. Gnezdo u Starom Laništu bilo je staro je oko 50 godina (potiče iz 1952.). Nalazilo se na vrhu potkresanog hrasta lužnjaka, na visini oko 9m. Hrast je odsečen oko 2010. Gnezdo u ataru sela Ribnik, u ritu na vrbi (na 6m visine) bilo je aktivno 1999 i 2000. Oko 1km od ove lokacije, takođe u ritu ka Laništu, više godina aktivno gnezdo na drvenoj banderi (posmatrano 2012.) Gnezdo između sela Bagrdan i Miloševo, na betonskom nosaču dalekovoda, aktivno 2000. (Puzovic, voce viva). Od 2006. rode se gnezde na visokim dimnjacima školskih toplana i to škole u Ribaru i jedne škole u gradu. Redovna je na prolećnoj seobi. Uglavnom posmatrani pojedinačne jedinke a ređe manja jata. Najveći broj pojedinačnih jedinki posmatranih u jednom danu je 9 (20.03.1987. Bagrdanski tesnac). Na naplavini u ritu kod Jagodine, 23.07.1999. - 10pr., 24.07. - 1pr. i 2.08. -7pr.

15. Plegadis falcinellus – crni ibis
Na Laništanskoj bari aprila 1904. ulovljen dokazni primerak koji se čuva u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu (Matvejev,1950).

16. Cygnus olor – crvenokljuni labud
Ređi zimski gost. Viđa se na V.Moravi i većim ne mrzlim vodama za vreme jačih zima. Jata od 10-20pr. posmatrana su tokom decembra 2002. na V.Moravi u Bagrdanskom tesnacu, kod Predora, Mijatovca i kod glogovačkog mosta (P.Milenković –voce viva).

17. Anser fabalis – guska glogovnjaca
Kod Lanista uz Moravu, 15.11.1992. preletelo jato od 7pr. (Milenković, viva voce).

18. Anser albifrons - lisasta guska
U panjevačkom ritu, 13.01.2002. posmatrana 2 jata u preletu, 32pr. i 16pr.

*Anser sp. – divlje guske
Redovno u manjem broju dolaze u moravsku dolinu tokom zimskih meseci.

*19. Anas penelope – patka zviždara
Posmatrana na prolecnoj seobi: Dragocvetačko jezero - 26.03.1987. jedan mužjak (Milenković,1987), a 13.03.1988. dva para; naplavina u ritu -

20. Anas crecca – patka krdža
Viđa se od oktobra do marta na svim većim vodama koje ne mrznu, i pritokama V.Morave. Posmatran je veći broj ptica 14.03.1987. na Velikoj Moravi kod Bagrdana; 14 pr. 19.01.1988. na V.Moravi kod Ribara; nekoliko pr. 12.03.1988. na Dragocvetačkom jezeru; 5 pr.10.01.1993. na V.Moravi kod Mijatovca; 5 pr. 24.12.1997. u Ritu (kanal). Po kazivanju lovaca, redovna je i na Lugomiru i Belici.

21. Anas platyrhynchos – patka gluvara
Gnezdi se na svim većim barama i jezerima sa emerznom vegetacijom (Predor, Glogovačke bare, Laništanska bara, Dragocvetačko jez.). Gnezdi se i po vrbacima uz V.Moravu. Parovi se obrazuju u drugoj polovini marta. Ženke sa mladima su posmatrane krajem aprila, početkom maja, ali i krajem jula. Skitnja počinje u septembru. Brojne pridošlice prezimljuju na svim nezamrzlim vodama a najviše na V.Moravi. Najbrojnija je u januaru, kada se često viđaju jata od oko 50 primeraka. Na Moravi u Bagrdanskom tesnacu je 20.01.1989. boravilo jato od 70 ptica, a najveće jato od 500 pr. je tu zabeležio 1.10.1992. V.Milenković (viva voce).

22. Anas acuta – patka listarka
Posmatrana je tri puta na prolećnoj seobi: u Ritu je 16.03.1986. posmatrano selidbeno jato od oko 100 pr.; 13.03.1988. na Dragocvetačkom jezeru 7 mužjaka; na naplavini u Ritu.

23. Anas querquedula – patka pupčanica
Na Laništanskoj bari 25.03.2001. posmatrana 5pr. Verovatno se gnezdi na ovoj bari. U pokošenoj detelini pored šljunkare kod Krušarske bare, 22.05.2005. pronađeno gnezdo sa nastradalom ženkom i jajima.

24. Anas clypeata – patka kašikara
Posmatran je po jedan mužjak na prolećnoj seobi: 20.03.1987. u Bagrdanskom tesnacu na ušću Osanice u V.Moravu, i 16. i 18.04.1987. na Dragocvetačkom jezeru.

*25. Aythya ferina – riđoglava patka
Posmatrana na seobi i zimovanju. Na Dragocvetačkom jezeru dva para 19.03.1986. (Milenković, 1987) i 7.11. 1987. jedan mužjak, a u septembru 1989. nekoliko primeraka. U Ritu je 7.02.1987. posmatrano 10 pr. u preletu. Dravocvetačko j. i Predor

26. Aythya nyroca – patka crnka
U periodu istraživanja posmatrana je: 1 mužjak 13.03.1988. na Dragocvetačkom jezeru; na naplavini u ritu

27. Pernis apivorus – jastreb osičar
Posmatran je jedan primerak 14.08.1984. na Juhoru, iznad hrastove šume kod Odžinačke kose (Puzović et al., 1988). Gengler (1920) je ovu vrstu pronašao na gnežđenju kod Jovca (severoistočne padine Juhora).

28. Circaetus gallicus – orao zmijar
Posmatran iznad Bagrdanske klisure (Puzović, 1987), tokom jesenje seobe 29.08. i 4.09.1984. po jedan primerak. Kod Jagodine jedan primerak je zabeležio 19.09.1900. Rajzer (1939). 

29. Circus aeruginosus  – eja močvarica
U Ritu kod Jagodine, 2.01.2002. posmatrana 2pr. dok love fringilide po dubokom snegu. Na istoj lokaciji je 13.01.2002. posmatran 1 mužjak. Takođe po 1pr. posmatran je i na Lanistanskoj bari avgusta 200? i na poplavljenim oranicama u panjevačkom ritu ?2014.

30. Circus cyaneus – poljska eja
Retka i malobrojna zimska gošća. U periodu istraživanja posmatrana je četiri puta u Ritu: 25.01.1987. – jedan mužjak; 7.02. 1987. – 2 ženke; zima 1993. – 1 mužjak; 21.02.1996. – 2 ženke. Po kazivanju nekih lovaca, poljska eja se skoro svake zime viđa u Ritu, ali je veoma malobrojna. Jedan mužjak na seobi preleteo je kroz Bagrdanski tesnac 10.09.1984. (Puzović, 1987.ined).

31. Accipiter gentilis – jastreb
Gnezdi se na Juhoru i Crnom vrhu u bukovim šumama gde ga je nalazio krajem 1970-ih i Marinković (1979). Češći je van perioda gnežđenja u niziji uz V.Moravu i naselja, ali je generalno svuda malobrojan. Uglavnom se viđaju pojedinačni primerci u svim tipovima šuma, drvoredima, na usamljenom drveću usred otvorenih terena.

32. Accipiter nisus – kobac
Povremeno se gnezdi u kulturama crnog bora na Juhoru gde je aktivno gnezdo sa 5 jaja pronađeno 1983. (Puzović et al., 1988), a moguće je da se gnezdi i na Crnom vrhu. Na brdu leve obale iznad Bagrdanske klisure 1pr. kružio 30.05.1997. (Puzović, viva voce). Uz Jagodinu jedan mladi mužjak je odstreljen 20.09.1900. (Vasić i Obratil, 1990). Redovan je zimski gost, kada je čest u niziji i pobrđu po poljima, voćnjacima i vinogradima, žbunastoj vegetaciji i šikarama – na mestima grupisanja pevačica kojima se hrani.

33. Buteo buteo – mišar
Najčesća je grabljivica. Gnezdi se na Juhoru i Crnom vrhu po bukovim šumama, gde ga je kao retku gnezdaricu zabeležio krajem 1970-ih i  Marinković (1979). Na istraživanom području gnezdi se oko 12 parova, od toga 6-7 na centralnom delu Juhora u 1984. (Puzović et al., 1988). Posle perioda gnežđenja postaje češći u niziji po obradivim poljima. Najčešći je zimi, kada se viđaja i na periferiji Jagodine.

34. Buteo lagopus – gaćasti mišar
Postoji dokazni primerak u muzejskim zbirkama prikupljen kod Jagodine 19.02.1905. (Matvejev, 1950).

35. Aquila pomarina – orao kliktavac
Posmatran samo u julu 1984., dva puta na Juhoru (Puzović et al.,1988). Gnezdio se na padinama Crnog vrha sredinom 1970-ih, a preparat je nađen u selu Lovci (Marinković, 1979).

36. Aquila heliaca – orao krstaš
Preparat ptice u selu Strižilo, odstreljen početkom 1970-ih na padinama Crnog vrha (Marinković, 1979).

37. Pandion haliaetus – orao ribar
Na lokalitetu Kočin hrast kod Kočinog Sela posmatran je 1pr. kako lovi na V.Moravi 20.10.1995. od strane Predraga Milenkovića (in lit 1997).

38. Falco tinnunculus – obična vetruška
Gnezdi se u niziji i pobrđu, po ostacima vodoplavnih šuma, hrastovim šumama i šikarama, drvoredima i usamljenom drveću usred obradivih polja. Za gnežđenje bira mesto sa otvorenim terenima, zbog ishrane mišolikim glodarima. U periodu istraživanja od 1988-2003 registrovano je 13 aktivnih i povremeno aktivnih gnezda: 1.- Bagrdanski tesnac, obala V.Morave, na vrbi (1988); 2.-topoljar pored Štipljanske reke - s.Deonica (1995); 3.- betonski dalekovod u s.Ribaru (1999-2003), po rečima meštana i pre 1999); 4.- drvored topola kod farme junadi u ritu (1997-1998); 5.- zabran starih topola u ritu, 300m od prethodnog (1998-2001), posečen 2002; 6.- zasad topola u krugu fabrike kablova, pored auto-puta (1993); 7.- silos fabrike piva (2000); 8.- topoljar pored puta za Kočino Selo (2001); 9.- u krovu velike dvospratne kuće na periferiji Jagodine (2001); 10.- parkovski zasad crnog bora na groblju u Jagodini (2002); 11.- silos fabrike ''Žitomlin'' (2003); 12.- rit u s.Ribnik, na vrbi (2001); 13.- nadvožnjak iznad auto-puta za s.Ribare (1999, 2004).
    Parenje je posmatrano u aprilu (5. i 11.) a mladunci u junu. Pronađena su 3 potpuno operjala poletarca 8.07.2001., na pokošenoj livadi u blizini gnezda pod rednim br. 8.

39. Falco vespertinus – siva vetruška
Posmatrana je četiri puta. U ranim večernjim satima 7. i 8.06.1986. posmatran po jedan pr. u centru Jagodine, u niskom preletu. U 1987. godini je u Ritu posmatran jedan pr. 23.05., odnosno 4 primerka 24.05. Nekada se gnezdila u dolini V.Morave, kod Laništa (Gengler, 1920).

40. Falco subbuteo – soko lastavičar
Češće se gnezdi u dolini V.Morave u ostacima vodoplavnih šuma, nego u pobrđu. U Ritu je tokom 1997-1998, na usamljenim topolama usred njive pod suncokretom, posmatran jedan par na gnežđenju. Nedaleko od V.Morave, kod Predora, takođe na usamljenim topolama, gnezdio se još jedan par. Beležen je ranije na padinama Juhora kod Kolara (Puzović et al.,1988). Kao gnezdaricu Crnog vrha za drugu polovinu 1970-ih navodi ga Marinković (1979). Van perioda gnežđenja, na jesenjoj seobi po jedan prim. posmatran je 20.09.1984. i 3.10.1987. u Bagradanskom tesnacu.

Falco sp.(subbuteo)
Veliko jato od 100–150 pr. posmatrano je 4.05.1990. u preletu pored puta između Dvorišta i Stenjevca (opština Despotovac), i oko 50 pr. kod Bigrenice. Hranili su se skakavcima i vilinim konjicima na obližnjem polju.

41. Falco sp.(cherrug ili peregrinus)
Dve ptice preletele visoko iznad Bagrdanskog tesnaca u pravcu juga 28.08.1984. (Puzović, 1987).

42. Bonasia bonasia – leštarka
Po kazivanju lovaca, u jesen 1983. ulovljene su dve ptice u šumama na grebenu Juhora (Puzović et al.,1988). Nekada su na Juhoru rasle prirodne sastojine sa jelom, a sada ima dosta kultura četinara (Korać, 1979).

43. Perdix perdix – poljska jarebica
Gnezdi se u niziji i podgorju usred livada i zakorovljenih njiva, u žbunastom rastinju i šikarama. Najčešće se viđa na obradivim poljima sa žitaricama i industrijskim biljem. Zimi je češća u niziji po poljima u blizini seoskih naselja. Brojnost iz godine u godinu varira, između ostalog i zbog prekomerne upotrebe insekticida u poljoprivredi.

44. Coturnix coturnix – prepelica
Gnezdi se u niziji i pobrđu po žitnim poljima, poljima pod detelinom, zaparloženim njivama, livadama i drugim travnatim staništima. Dolazi u aprilu, a krajem avgusta napušta ovaj kraj. Tokom jula i avgusta svake godine je slušan zov.

45. Phasianus colchicus – fazan
Najčešća je lovna divljač. Zauzima ista ili slična staništa kao i jarebica. Čest je i po voćnjacima, vinogradima i baštama pod povrćem u blizini naselja.

46. Rallus aquaticus – barski petlovan
Dva puta je nalažen po jedan pr. na Dragocvetačkom jezeru: 2.11.1986. i 26. 03.1987. Prema V.Milenkoviću (1987) najverovatnije da se 1986-1987. gnezdio i prezimljavao na tom jezeru.

47. Porzana parva – mali barski petlić
Jedan primerak je posmatran 6.04.1986. u Ritu, u tršćaku.

48. Gallinula chloropus – barska kokica
Gnezdi se na svim barama sa ševarom i trskom (Dragocvetačko jez., laništanska predorske, glogovačke, krušarske, bagrdanske, bare itd.). Takođe se gnezdi i na Lugomiru (kod fabrike Juhor) a verovatno i na V.Moravi. Mladi su posmatrani u julu i avgustu. Na jesenjoj seobi nije brojna.

49. Fulica atra – liska
Gnezdi se na većim barama sa emerznom vegetacijom (Dragocvetačko jez., lanistanska i predorske bare). Prema V.Milenkoviću (1987) na Dragocvetačkom jez. se 1986. gnezdilo 2-4 para. Mladi su viđani u julu. Brojnost varira iz godine u godinu. Nešto je brojnija na jesenjoj seobi, a zimi je malobrojna.

50. Grus grus – sivi ždral
Po kazivanju jednog lovca u jesen 1982. na livadi severnog dela Juhora posmatrano je oko 20 primeraka (Puzović et al.,1988). Visoko iznad Bagrdanskog tesnaca preletelo je ka jugu jato od 9 prim. 17.10. 1984. (Puzović, 1988 ined).

51. Himantopus himantopus – vlastelica
Na poplavljenom terenu Panjevačkog rita izazvanom obilnim padavinama, 2.08.1999. posmatrano je 5 ptica u društvu sa muljačama (Limosa limosa).

52. Charadrius dubius – žalar slepić
Malobrojna gnezdarica šljunkovitih obala, ada i sprudova V.Morave i kopova za vađenje šljunka (šljunkare). Gnezdjenje: na obali V.Morave - sprudu kod krušarske bare, u julu 2002. - 1 par (3 mladunca); u maju 2005. na šljunkari kod krušarskog bare neuspešno gnežđenje 1 para sa 1 jajetom; u maju i junu 2006. na obali jezera Predor (2 para) i susednom sprudu na V.Moravi (2 para). Posmatranja  na seobi (1986-1999): na naplavini u Ritu kod Jagodine je 27.03.1986. posmatrano 16 prim.; 6.04. 1986. – 3 pr.; 24.05.1987. – 10-15 pr.; 27.07.1999 -10-ak pr. i 2.08.1999. -  1 pr. U Bagrdanskom tesnacu je 2.05.1986. posmatrano 4 pr. 

53. Charadrius hiaticula – žalar blatarić
Na šljunkovitoj obali –  sprudu V.Morave, kod Krušarske bare, 21.07.2002. posmatran 1pr. u društvu sa parom običnih žalara koji se tu gnezdio.

54. Philomachus pugnax – prudnik ubica: na Laništanskoj bari marta 2001. je posmatrano oko 10 pr. (Puzović, voce viva).

55. Vanellus vanellus – vivak
Malobrojna sporadična gnezdarica Rita (agroekosistemi). Posmatranja: na naplavini u Ritu kod Jagodine, 27.07. – 2pr. i 2.08.1999. – 7pr. Na AIK-ovoj njivi, u ritu, 27.07.- 2 pr. i 2.08.1999.-7 pr. Takođe u ritu,  na zadružnoj njivi 27.04. 2000. posmatrana 5 pr. Često su proganjali vrane i gačce. Jedan par je posmatran 7. i 9.05.2000. Verovatno da su se gnezdili. Gnezdilišno ponašanje jednog para posmatrano 28.04.2002. i 11. 05.2003. u ritu kod s.Ribnik.

56. Gallinago gallinago – šljuka bekasina
Na prolećnoj seobi u Ritu 27.03.1986. posmatrana su 2 pr. Na Dragocvetačkom jezeru u emerznoj vegetaciji je 1 pr. dignut 1.11., a 4 pr. 7.12.1986. (Milenković, 1987). Uz Jagodinu je odstreljena ženka 18.09.1900. (Vasić,Obratil, 1990).

57. Scolopax rusticola – šumska šljuka
Postoje brojna posmatranja sa jesenje i prolećne seobe u periodu 1980-1996, na padinama Juhora i Crnog vrha, ali i u dolini V.Morave kod sela Glogovac, Crkvenac i Končarevo. Gnežđenje nije dokazano (Puzović, 1992). Prvi istorijski podatak potiče iz zadnje decenije 19. veka, kada se konstatuje da u okolini Jagodine u jesen ima obilje šljuka (Anonimus, 1897). Prema podacima dobijenim od jagodinskog lovačkog društva, od P.Milenkovića (voce viva), svake jeseni se odstreli po neka šljuka u dolini V.Morave. U jesen 2001. odstreljeno je oko 20 primeraka. Na padinama Juhora u okolini s.Dragoševca, 11.11.2007. lovci su podigli jato od oko 10pr. Po rečima lovaca česta je na Juhoru svake jeseni.

58. Limosa limosa – obična muljača
Na poplavljenom terenu panjevačkog rita izazvanom obilnim padavinama, 2.08.1999. posmatrano je 10-ak pr. U Jagodini uz Belicu, tokom februara i početkom marta 2005.  posmatrana  2 pr. na temperaturi  oko -20ºC.

59. Tringa totanus – crvenonogi prudnik
Posmatran je na seobi na naplavini u Ritu: 16.03.1986.- 10-ak pr.; 27.03.1986. oko 70 pr.; 6.04.1986. oko 20 pr.; 23.05. 1987.- 7 pr.; 24.05.1987. nekoliko pr.; 23. i 24.07. te 2.08.1999. posmatrano je po 12 pr. Na Dragocvetačkom jezeru je 9.06.1986. posmatran 1pr.

Tringa erithropus
Tringa nebularia

60. Tringa ochropus – prudnik pijukavac
Posmatran je samo na prolećnoj seobi u Ritu: 16.03.1986. – 10-ak pr., a 23. i 24. 05.1987. nekoliko primeraka.

61. Tringa glareola – prudnik migavac
Dva nalaza potiču iz Rita: 16.03.1986. - 10-ak pr., a 23. i 24.05.1987. po 5 primeraka.

62. Actitis hypoleucos – šljuka  polojka
U periodu istraživanja gnežđenje nije dokazano, ali postoje uslovi za gnežđenje na neuznemiravanim šljunkovitim obalama V.Morave u vreme niskog vodostaja, kao i na kopovima u priobalju. Verovatno da se retko i sporadično gnezdi mali broj parova. U junu i julu 1987. je posmatrana na Dragocvetačkom jezeru (1-3pr.). Jesenja seoba počinje sredinom jula. Najčešća je na seobi u avgustu na Velikoj Moravi, ali nikad nije brojna. (Sporadično, za vreme velikih poplava u Ritu, na seobi, boravi veći broj pr.) Pojedinačni primerci zimuju uglavnom na V.Moravi. Skorija posmatranja: na naplavini u Ritu kod Jagodine, posmatrano 23.(7), 24(10), 27.07. (10), 2.08. (12) i 21.08.1999. (2pr.); na bari-šljunkari kod krušarskog bare, 6.07.2003.-1pr.; na V.Moravi uzvodno od glogovačkog mosta, 13.07. 2003.-7pr. pojedinačno.; donji tok Lugomira blizu ušća, 27.07. 2003.-1pr. Retki pojedinačni primerci posmatrani i na Lugomiru (kod žel.mosta) u vreme niskog vodostaja (jula 2006.-2008.).

63. Larus minutus – mali galeb
Posmatran je dva puta na prolećnoj seobi 1987. u Ritu: 23.05.- 9 pr. i 24.05.- 3 pr.

64. Larus ridibundus – rečni galeb
Na naplavini u Ritu, posmatrano 23. i 24.07.(13), 27.07.(60-ak), 2.08.1999.(15pr.). Takođe, na poplavljenim njivama pored auto-puta (BG-Niš), kod naplatne rampe, od 23.07. do 15.08.1999. svakodnevno je bilo prisutno 30-40pr. u društvu sa Ch.niger  i S.albifrons.

65. Larus canus – sivi galeb
U Ritu su 23.05.1987. posmatrana 3 pr. zajedno sa pomenutim primercima  vrste Larus minutus.

66. Larus cachinnans – žutonogi galeb
U Bagrdanskom tesnacu je 17.01.1987. posmatran 1 pr., a u Ritu, 24.05.1987.- 2 pr.

67. Sterna hirundo – obična čigra
Posmatrana je svega nekoliko puta: Dragocvetačko jezero 7. i 17.07.1992. po 1 pr. Najverovatnije da se radi o istom pr.; 5.07. 1998. na V.Moravi kod Predora u preletu 4 pr.; V.Morava kod Mijatovca 1pr. kružio 26.05.1997. (Puzović, viva voce). Posmatrano je 22.05.2005. gnezdilišno ponašanje 1 para, ali  u ponovljenom po-smatranju 29.05. nije ih više bilo. Jedina poznata kolonija cigri u Pomoravlju je na V.Moravi kod s.Cepura (SO Paracin). Primerci posmatrani iz okoline Jagodine verovatno poticu iz cepurske kolonije. U 2008. u koloniji je bilo 20-ak parova.

68. Sterna albifrons – mala čigra
Na poplavljenim njivama pored auto-puta, kod naplatne rampe za Jagodinu, od 1. do 15.08.1999. svakodnevno je bilo prisutno 10-ak pr. U periodu istraživanja 1984.-1999. (Stanković, 2000) nije posmatrana.

69. Chlidonias niger – crna čigra
Posmatrana na prolećnoj seobi u Ritu, 23.05.1987.- 25 pr., a sledećeg dana 30 pr. Na poplavljenim njivama pored auto-puta, od 1. do 15.08.1999. svakodnevno je bilo prisutno 10-20 pr.

70. Chlidonias leucopterus – belokrila čigra
Posmatrana zajedno sa crnom čigrom u Ritu 1987., 23.05.- 3 pr. i 24.05.- 2 pr.

71. Columba palumbus – golub grivnjaš 
Gnezdi se u listopadnim i sađenim četinarskim šumama nizije i pobrđa. Vrlo je čest u ostacima vodoplavnih šuma u dolini V.Morave. Čest je na Juhoru, Crnom vrhu i Liparu-Logorište po sađenim četinarskim šumama pretežno od crnog bora. U jesen je čest po poljima suncokreta. Marinković (1982) izveštava da se ova vrsta u Pomoravlju oko Jagodine počela gnezditi od 1977., a da ih je u jesen dosta bilo po poljima suncokreta oko Končareva, Rakitova, Ribara, Mijatovca i Supske. U poslednje vreme gnezdi se u parkovima i zelenim površinama u gradu, i viđa se sa običnim golubom (C.livia domestica).

72. Streptopelia decaocto – gugutka
Vrlo je brojna u Pomoravlju i Levču. Gnezdi se po selima, vikend-naseljima, voćnjacima kao i u Jagodini po parkovima i dvorištima. Mesto gnežđenja je drvo, visoki žbun, a često i antropogeni objekti (krov, streha, tavan, itd). Gnezdi se nekoliko puta godišnje od aprila do avgusta. Zimi se viđaju manja jata po naseljima.

73. Streptopelia turtur – grlica
Gnezdi se u niziji i pobrđu po ostacima vodoplavnih (vrbovo-topolovih) šuma, hrastovo-grabovim šumama i šikarama, zabranima bagrema, voćnjacima i šibljacima. Nije narocito brojna. U okolini sela D.Vidovo i Cepure (SO Paracin), na obali V.Morave po vrbacima i livadama, u leto 2008. bila je vrlo brojna.

74. Cuculus canorus – kukavica
Najčešća je po ostacima vodoplavnih šuma i vrbacima u dolinama reka, barama i tršćacima, mešovitim listopadnim najčešće hrastovim šumama i šikarama sa otvorenim terenima, starim voćnjacima i vinogradima. Slušana i posmatrana od aprila do sredine juna, kada oglašavanje prestaje. 

75. Otus scops – ćuk
Gnezdi se u niziji i pobrđu, u ostacima vodoplavnih šuma (vrbacima), starim voćnjacima i vinogradima, hrastovim šumama i šikarama, u naseljima. (slušan i u Jagodini). Zov je registrovan u večernjim satima, od maja do avgusta. U okolini Kolara je 11.07.1984. pronađeno gnezdo u duplji vrbe (na visini 1,5m) sa 4 mlade ptice (Puzović et al.,1988). Kao gnezdaricu Crnog vrha za drugu polovinu 1970-ih navodi ga Marinković (1979).

76. Bubo bubo – velika ušara
Gnežđenje je potvrđeno na Juhoru i Crnom vrhu od strane lovaca i šumara koji su više puta nalazili gnezda i mlade u bukovim šumama, kao i po kamenolomima i jazbinama u zemlji (Grubač, viva voce; Puzović et al.,1988). Kao gnezdaricu Crnog vrha za drugu polovinu 1970-ih navodi je Marinković (1979).

77. Athene noctua – kukumavka
Gnezdi se u nizijskim i brdskim listopadnim šumama i šikarama sa starim drvećem  (gajevi, lugovi), ostacima vodoplavnih šuma sa starim vrbama, starim voćnjacima i vinogradima, na usamljenom drveću usred polja, seoskim naseljima i u gradu Jagodini. Gnezdo smešta u dupljama drveća i na antropogenim objektima (tavani, krovovi, dimnjaci, udubljenja u zidu kuća i zgrada). U periodu od 1985. do 1994. je proučavan život ove vrste u urbanoj sredini Jagodine (Stanković, 1997). Zapaženo je da prisustvo višespratnica povoljno utiče na naseljavanje ove sove i povećanje njene brojnosti. U toku devetogodišnjeg istraživanja, prisustvo kukumavke je zabeleženo 150 puta.
Broj posmatranja po mesecima (1985.-1994.) u Jagodini:
I    II   III   IV   V   VI   VII   VIII   IX   X   XI   XII
2    4    1    8   10  28    18    20    20  20  16     3

Pregled mesečne dinamike pokazuje da je kukumavka najaktivnija od juna do novembra. To jasno ukazuje da postoji jesenji odlazak većine primeraka van grada krajem novembra, kao i njihov povratak u grad početkom aprila. Kao gnezdaricu naselja planine Crni vrh za drugu polovinu 1970-ih je navodi  Marinković (1979). U Jagodini je odstreljen mužjak 19.09.1900. (Vasić i Obratil,1990).

78. Strix aluco – šumska sova
Gnezdi se u nizijskim i brdskim listopadnim šumama sa starim drvećem. Najčešća je u bukovim šumama Juhora i Crnog vrha, gde ju je nalazio u drugoj polovini 1970-ih i Marinković (1979). Zimi je redovna u kulturnom predelu nizije i pobrđa.

79. Asio otus – šumska sova ušara
Gnezdi se na Juhoru i Crnom vrhu u listopadnim i sađenim četinarskim šumama, a od skorijeg datuma i u gnezdima gačaca u gradu. Redovno prezimljuje u većem  broju  na ustaljenim  zimovalištima. Moguće je da se domaćoj populaciji pridružuju primerci sa drugih geografskih područja, ali oni zimuju odvojeno. Više godina zaredom je posmatrana jedna zimska agregacija u prigradskom parku (Aračlijski potok) na periferiji Jagodine i proučavana je njena ishrana i dinamika  brojnosti. Utvrđeno je da ptice dolaze na zimovanje krajem oktobra (23.10.) ili tokom novembra (zavisno od početka zime na planinama i visine snežnog pokrivača). Brojnost u novembru i decembru postepeno raste, zavisno od vremenskih i drugih faktora (oštrija zima-veća brojnost), i kreće se od 30 do 50 pr. U januaru je ista kao i u decembru. U februaru je, zbog seobe zabeležena maksimalna  brojnost: 5.02.1995.-64 pr.; 6.02.1996.- oko 70 pr.; 22.02.1996.-oko 100 pr. To su verovatno pridošlice sa okolnih zimovališta. U martu brojnost naglo opada, jer najveći broj primeraka započinje gnežđenje, koje pocinje krajem marta ili početkom aprila. Zapaženo je, takođe, da se kod ove vrste javljaju dve morfe: siva i smeđa. Osnovna boja ventralne strane tela i vela  kod sive morfe je prljavo bela, sa karakterističnim uzdužnim tamno smeđim šarama. Kod smeđe morfe osnovna boja je svetlo smeđa sa nešto svetlijom nijansom uzdužnih šara. Na zimovalištu je po brojnosti preovladavala smeđa morfa.
     Pojedini parovi od populacije koja prezimi u gradu, ostaju da se gnezde u gradskoj sredini u gnezdima gačaca. Gnežđenje je konstatovano od 2004. u crkvenoj porti, parku Doma za gluvonemu decu, na četinarima na više mesta u gradu, Đurđevom brdu. 
    Na području grada je do 2006. registrovano više zimskih agregacija: 1) prigradski park "Aračlijski potok", u zasadu crnog bora, maksimalna brojnost oko 100pr.;2) parkovske povšine u centru grada, na četinarima (bor,smrča,tuja, čempres) i brezama, brojnost 40-ak pr.; 3) crkvena porta (na tujama) brojnost 10-ak pr.; 4) gradsko groblje, veliki c.bor 10-ak pr.; 5) kod hale sportova (četinari) – 30-40pr. Pored pomenutih postoje još i neka potencijalna zimovališta m.ušara. Česta i karakteristična oglašavanja od IV-VI u periodu od 1999-2002,  sa više mesta u gradu, navodila su na pretpostavku verovatnog gnežđenju m.ušare. U 2003. gnezdila se u parku Doma za gluvonemu decu, verovatno u gnezdu gačca. Već poodrasli mladunci u V i VI, u večernjim satima, sletali su na balkone i tv-antene okolnih zgrada. Ostala posmatranja: u ritu kod s.Ribnik, 28.04.2002.- 1pr. na vrbi (siva morfa).

80. Caprimulgus europaeus – pomrakuša
Verovatno se gnezdi na istraživanom području, i to pre svega u hrastovim šumama Juhora i Crnog vrha. Registrovana je po jedna ptica na Crnom vrhu 27.08.1986. i na periferiji Jagodine 2.09.1986. Tokom jesenje seobe u Bagrdanskom tesnacu, registrovan je po 1 pr. 29.08.; 30.08.; i 03.09.1984. (Puzović, 1987ined).

81. Apus apus – crna čiopa
Povremeno se viđaju manje grupe ili pojedinačni pr. na  seobi. Po 1-2 pr. su registrovani  u preletu između gradskih solitera: 26.05.1991.; 25. i 30.06.1994.; 29.06.1995.; 6. i 7.07.1995.; 6. i 13.07.1996.; 7. i 25.06.1997.; 24. i 25.06.2000., 29. i 30.06.2001. Zbog posmatranja iz perioda gnežđenja postoji verovatnoća da se nekoliko parova gnezde po višespratnicama u gradu.

82. Alcedo atthis – vodomar
Gnezdi se u strmim obalama Lugomira, ušća Belice, Dragocvetačkog jezera i bara duž Velike Morave. Svuda je malobrojan. Veći broj parova se gnezdio 1984. na Lugomiru. Zimi se ređe viđa.

83. Merops apiaster – pčelarica
Male gnezdilišne kolonije od 3-10 parova, do sada su registrovane u obalama bara nastalih kopanjem šljunka (predorske, glogovačke i šljunkare kod Krušarske bare), obali V.Morave i na brdu Gilje (Puzović voce viva). Manju koloniju u visokoj šljunkovitoj obali Velike Morave u Bagrdanskoj klisuri tokom 1996. registrovao je Predrag Milenković (in lit 1997). Retki usamljeni parovi se gnezde u zastitnom bedemu Lugomira i Belice, vinogradima na Djurdjevom brdu (posmatrano 2007. i 2008.). Prolećna seoba je krajem aprila (26.) i u maju (14.,19.) i slabo je izražena. Jesenja seoba počinje krajem avgusta (28.) a intenzivno do polovine septembra (3.,7.,10.,12., 14.,15.). Na lokaciji Lipar-Logorište, kompleksu četinarskog šumskog zasada, 10.09.2000. posmatrano 50pr. Seobno  jato  od 30-40 pr. posmatrano 12.,14. i 15.09.2003. na području s.Ribara. I prethodnih godina u ataru ovog sela, koje se nalazi na moravsko-vardarskom putu seobe, posmatrani jesenji preleti. Ostala posmatranja (2000-2003): iznad solitera i gradskih naselja 7.09.2000., 16.06.2001., 26.04. 2002., 11. 07.2002.; s.Ribnik(rit) -20. i 27.05. 2001. po 3 pr.; s.Crnče (pl.Crni vrh) - 5.07. 2001.; pronađeno neizleženo jaje  na ulazu u gnezdo  22.07.2001. (glogovačke bare); s.Ribare - 16.06., 24.06. i 28.08.2003.; Đurđevo brdo- 22.06.2003.
    U analizi ostataka hrane (hitina), sakupljenih na ulazu u gnezdo(rupu), 5.07.1998., dominiraju opnokrilci (86pr.-89,6%), slede: tvrdokrilci (4pr.-4,2%), vilini konjici (Odonata) (3pr.-3%), leptiri (3pr.-3%). Nekada je bila vrlo česta gnezdarica duž Velike Morave.

84. Coracias garrulus – zlatovrana
Registrovana je samo jednom  uz dolinu Velike Morave  kod Bagrdanskog tesnaca  28.08.1984.  (Puzović, 1987ined). Postoje informacije o posmatranju ove vrste  tokom seobe od strane iskusnih lovaca.

85. Upupa epos – pupavac
Gnezdi se u ostacima vodoplavnih šuma od vrbe i topole sa livadama, hrastovim šumama u pobrđu sa proplancima, starim voćnjacima i vinogradima, ali je svuda redak i malobrojan. Dolazi sa seobe u drugoj polovini marta ili početkom aprila. Posmatranja: u Ritu na bedemu Belice, 16.03. (5 parova) i 27.03.1986.(1pr.) hrane se na zemlji; Dragocvetacko jez., 23.07.1986. i 24.07.1987. po 1pr. u vrbaku.

86. Jynx torquila – vijoglava
Gnezdi se u niziji i pobrđu, po ostacima vodoplavnih šuma, hrastovim šumama i šikarama, ali je malobrojna. Slusana je na jesenjoj seobi u avgustu po starim voćnjacima i vinogradima, pojedinačni primerci sa insektivornim vrstama.

87. Picus canus - siva žuna:
retka je. Slušana je na Crnom vrhu. Verovatno malobrojna gnezdarica Juhora i Crnog vrha. Na Djurdjevom brdu 16.12.2007. posmatran 1muz. u vocnjaku. 

88. Picus viridis - zelena žuna:
gnezdi se u niziji i pobrđu, po ostacima vodoplavnih šuma, hrastovim šumama i šikarama, parkovima. Često traži hranu na tlu. Zimi  je češća  u niziji.

89. Dryocopos martius - crna žuna:
nije posmatrana, ali je njeno prisustvo registrovano po karakterističnim dupljama  na stablima četinara i bukve oko Dobre Vode i Velikog Vetrena na Juhoru (Puzović et al, 1988).

90. Dendrocopos major - veliki šareni detlić:
obična gnezdarica po listopadnim šumama, kao i sađenim kulturama četinara. Najčešći je u hrastovim sumama i borovim zasadima, a u starim vocnjacima deli stanište sa sirijskim šarenim detlićem. U jesen i zimu, sve vrste detlića i zuna mogu se naći u istom staništu.

91. Dendrocopos syriacus - sirijski šareni detlić:
najčešće se gnezdi u starim voćnjacima i u kulturnom predelu nizije i pobrđa. Čest je u ostacima vodoplavnih šuma i u blizini ljudskih naselja.

92. Dendrocopos medius - srednji šareni detlić:
gnezdi se u hrastovim šumama i šikarama i u ostacima vodoplavnih šuma sa hrastom. Zimi postaje češći po voćnjacima i  u blizini ljudskih naselja.

93. Dendrocopos minor - mali šareni detlić:
gnezdi se u bukovim i ostacima vodoplavnih šuma mešovitog sastava kao i u starim voćnjacima. Nije naročito čest. Zimi je češći u niziji oko naselja, kada se pojavljuje uglavnom pojedinačno.

94. Galerida cristata - ćubasta ševa: 
gnezdi se na otvorenim terenima kulturnog pojasa – obradivim poljima nizije i pobrđa, staništima sa niskom travom, ledinama i utrinama. U jesen i zimu brojnost poraste zbog pridošlica sa severa, pa postaje vrlo česta u niziji, duž puteva i oko naselja. Svake zime veliki broj primeraka zimuje oko Jagodine.

95. Lullula arborea - šumska ševa:
gnezdi se po otvorenim terenima sa žbunastim rastinjem livadama i pašnjacima Juhora i Crnog vrha. Nije narocito brojna. Slušana je pesma u maju i julu 1984. po livadama i pašnjacima severozapadnog dela Juhora. Svake godine u maju  slušana je na Crnom vrhu. U aprilu 1984. pri vrhu brda leve strane Bagrdanske klisure pronaćeno je u travi uz hrastov zabran gnezdo sa 4 jaja (Puzović, 1987ined).

96. Alauda arvensis - poljska ševa:
gnezdi se po obradivim poljima (agroekosistemima) i staništima sa niskom travom u niziji i pobrđu. Gnezdi se na livadama Juhora i Crnog vrha, kulturnim poljima u dolini Belice (Ritu) i Velike Morave (Ribare i Kočino Selo). U jesen su posmatrana jata do 30 primeraka po obradivim poljima-oranicama i niskotravnatim staništima u dolini Lugomira. Zimi nije naročito brojna.

97. Riparia riparia - lasta bregunica:
brojne gnezdeće kolonije se nalaze u strmim obalama Velike Morave (Bagrdanski tesnac), kopovima za vadenje sljunka kod glovovackih i krusarske bare, kopovima i barama kod jezera Predor, a broje od 100 do 200 parova. Neke kolonije nisu aktivne svake godine, zbog pomeranja i formiranja kolonija na drugim mestima. Za vreme seobe, bregunice se viđaju na svim većim vodenim površinama.

98. Hirundo rustica - seoska  lasta:
gnezdi se u svim seoskim naseljima, po nadstrešnicama kuća, štalama i ambarima. U prirodnim stanistima, brojna populacija se gnezdi u trscacima Lanistanske bare, Dragocvetackog jezera i u ritu izmedu Bukovca i Ribnika. Hranu traži leteteći nisko iznad zemlje ili vode, duž  puteva, njiva, žitnih polja i livada. Dolazi krajem marta ili početkom aprila, a jesenja seoba je u septembru. Krajem avgusta se okupljaju u jata od oko 100, a u septembru su na nekim mestima zapažena jata koja su brojila i do nekoliko stotina primeraka.

99. Delichon urbica - gradska lasta:
gnezdi se po antropogenim objektima, pre svega u gradskoj urbanoj sredini, a ređe i u seoskim naseljima. U Jagodini na zgradama gnezdi se vrlo brojna populacija ove vrste. Prolećni dolazak je krajem marta (30., 31.), ili početkom aprila (2., 3., 4., 8., 11., 17.). Jesenja seoba je razvučena.Prva okupljanja su registrovana krajem jula, a intenzivna su tokom avgusta. Odlaze u septembru.

100. Anthus trivialis - šumska trepteljka:
gnezdi se na Juhoru i Crnom vrhu po livadama uz rubove šuma, na šumskim sečinama, u žbunastom rastinju i vinogradima. Nije naročito brojna. Jesenja seoba je u septembru. Na jesenjoj seobi 1999. u voćnjaku u s.Ribaru, ulovljena 3 pr. ornitološkom mrežom, 10., 12. i 14.09. Dužina krila: 87, 88 i 90mm.

101. Anthus pratensis - livadska trepteljka:
retka je i malobrojna. Posmatrana su 2pr. na jesenjoj seobi u Bagrdanskom tesnacu, 6.08.1986.

102. Motacilla flava – žuta pliska:
Motacilla flava flava - obična žuta pliska:
gnezdi se po livadama uz rubove vodoplavnih šuma u dolini Velike Morave i njenih pritoka, po ritovima i  livadama duž rečnih tokova i stajaćih voda. Vrlo je česta u periodu skitnje i na seobi u avgustu kada se udružuju porodice u mešovitim jatima sa M.flava feldegg i M.alba.
Motacilla flava feldegg - crnoglava žuta pliska:
najčešće se gnezdi po livadama, žitnim poljima i luceristima u dolini. Vrlo je brojna u okolini Jagodine (Rit-Jagodinsko polje) i u levačkoj kotlini. U toku je širenje areala ove podvrste, za šta joj pogoduju žitna polja, kultivisane livade i blizina vode. U proleće dolazi krajem aprila ili početkom maja. Najraniji dolazak je zabeležen 11.04.1995.

103. Motacilla cinerea - planinska pliska:
gnezdi se na Juhoru uz izvore, šumske potoke i rečice. U julu, kada poletarci krenu u skitnju, često se viđaju  na Lugomiru. Posmatrana duž r.Jošanice, kod s.Prnjavor 1.08.2000. – 4 primerka., u podnožju Crnog vrha. Zimi su posmatrani samo retki pojedinačni primerci na rečicama na Juhoru.

104. Motacilla alba - bela pliska:
gnezdi se na šljunkovitim obalama (sprudovi, ade)  Velike Morave, Lugomira i kopovima sljunka. Gnezdi se i u samom gradskom jezgru, na višespratnicama, kao i po kamenjarima. Van perioda gnežđenja viđa se po obradivim površinama, ledinama, utrinama duž puteva i plavnim površinama. Zimi se viđaju pojedinačni primerci pored nezamrzlih voda u niziji.

105. Cinclus cinclus - vodeni kos:
verovatno se gnezdi na rečicama Juhora, gde za to postoje optimalni uslovi. Tokom terenskog rada zabeležen je samo 12.07.1984., kada je na Lugomiru kod Kolara jedan mladi  primerak prstenovan. Po recima mestana, vida se na Crnoj Graci kod s.Dragosevca.

106. Troglodytes troglodytes - carić:
najčešće se gnezdi na vlažnim, senovitim sumskim staništima, kakva postoje u bukovim šumama, među korenjem, i žilama, u gustom šipražju duž šumskih puteva, potoka i rečica i u ostacima vodoplavnih šuma. Van  perioda gnežđenja a narocito zimi postaje vrlo čest u niziji, naseljima i svuda gde ima žbunja.

107. Prunella modularis - običan popić:
malobrojan zimski gost. Posmatranja: Dragocvetačko jezero, 1pr.- 2.11.1986., na zakasneloj seobi ili zimovanju; Bagrdanski tesnac, 1pr.- 17.01.1987.; na lokaciji Lipar-Logorište (kompleks četinarskog šumskog zasada), 1.10.2000. - 1pr.; na periferiji Jagodine, 14.01.2001.-1pr. u žbunastom rastinju.

108. Erithacus rubecula - crvendać:
jedna je od najčešćih šumskih pevačica. Bira mezofilnija staništa. Gnezdi se u listopadnim šumama i šikarama, pre svega bukovim i hrastovim, sa gustim spratom žbunja, u gustom šipražju u ostacima šuma pored reka, gde deli stanište sa carićem. U jesen i zimu je vrlo čest u naseljima po baštama i dvorištima.

109. Luscinia megarhynchos - običan slavuj:
gnezdi se najčešće u hrastovim i hrastovo-grabovim šumama i šikarama, sa gustim spratom žbunja, po šumskim sečinama, rubovima šuma, ostacima vodoplavnim šuma (vrbacima), živim ogradama duž puteva i njiva (sastavljenim od divlje ruže, gloga i kupine). Dolazi u prvoj polovini aprila. Prva prolećna pesma je pojedinih godina registrovana od 4.-22.04.

110. Phoenichurus ochruros - planinska crvenrepka:
od sredine 1990-ih redovno se gnezdi u Jagodini, uglavnom po visim stambenim zgradama, silosima. U istrazivanju iz 2007. gustina populacije u Jagodini je . Zimi se uglavnom viđaju pojedinačni primerci.

111. Phoenichurus phoenichurus – obicna crvenrepka:
gnezdi se u hrastovim šikarama i starim voćnjacima. Vrlo je česta na Đurđevom brdu. Takođe se gnezdi u gradskim i seoskim naseljima. Ova pojava je novijeg datuma. Izvorna staništa su joj stari voćnjaci i hrastove šikare. Počev od 1994. redovna i brojna gnezdarica na području grada. Gnezdi se po krovovima kuća, šupama, baštama, dvorištima. U 2002. poletarci iz prvog legla prvi put posmatrani od 10.-14.06. U 2003. od 28.-30.05., a poletarci iz drugog legla istog gnezda posmatrani su 4.07.(u 2004. od 4.-20.07.). Pored insekata roditelji su mladunce hranili i plodovima maline i kupine. Pažljivim preslušavanjem snimaka sa audio trake, kod prolećnog pesme crvenrepke, primetio sam elemente "pesama" drugih vrsta ptica. To su kopije ili češće varijacije prepoznatljivih melodija najčešće sledećih vrsta: E.rubecula, L.megarhynchos, S.atricapilla, Ph.collybita, P.major ,C.carduelis.

112. Saxicola rubetra - obična travarka:
iz perioda gnežđenja potiču samo 3 nalaza. U Ritu (na bedemu kanala) je 23. i 24. 05. 1987. bila česta u visokoj travi. Narednih godina nije više bila nalažena na ovom lokalitetu. Treći nalaz je iz maja 1991. kada je uhvaćen jedan primerak u blizini Jagodine, na putu za selo Štiplje. Izgleda da se mali broj parova vrlo retko gnezdi u karakterističnim staništima sa visokom travom i žbunastim rastinjem. Van perioda gnežđenja, posmatrana je na jesenjoj seobi povremeno u Bagrdanskom tesnacu i 03.10.1986. na Crnom vrhu. U ataru s.Ribara, od 22.-29.04.2003. (seoba) svakodnevno posmatrana 3-6pr. na žičanoj ogradi i korovskom rastinju. Hranile su se paucima na njivi
 
113. Saxicola torquata - crnoglava travarka:
retka i malobrojna gnezdarica. Prvi put je posmatrana na gnežđenju 1997.godine u žbunastom rastinju pored puta, nadomak Jagodine (1 par). Gnezdila se i 1998. u obližnjem vikend–naselju. U nedovoljno istraženoj Levačkoj kotlini postoje uslovi za gnežđenje ove vrste. Na periferiji Jagodine 4 primerka su posmatrana na prolećnoj seobi u aprilu 1996. Gnezdila se 2001. u ritu, u ataru s.Ribnik (8.,16.04. i 1.05.01., posmatrano gnezdilišno ponašanje 2 para; 8.04.-ženka sakupljala suvu travu za gnezdo). Na Đurđevom brdu je 2007. konstatovan 1par na gnežđenju. Prvo je 2.05. posmatrano seobno jato od 7pr. u vinogradu i na obližnjoj livadi gde su se hranili (3.05. već nisu više bili u tom staništu), a zatim je 1.06. posmatrano gnezdilišno ponašanje 1para u obližnjem zaparloženom vinogradu. U malom seobnom jatu (do 10pr.) tokom maja formiraju se parovi koji se izdvajaju iz grupe i zauzimaju svoju teritoriju. Verovatno su i ostali parovi iz seobnog jata bili raštrkani po brdu. 

114. Turdus merula - kos:  
gnezdi se u listopadnim šumama i šikarama mešovitog sastava, a najčešći je u hrastovo-grabovim šumama i derivatima sa spratom gustog žbunja, po šumskim sečinama i živim ogradama od gloga, trnjine, divlje ruže i kupine. Čest je u voćnjacima, vinogradima, a preko zime i u naseljima po dvorištima i baštama. Gnezda su nalažena i u sađenim četinarskim šumama.

115. Turdus pilaris - drozd branjug:
redovan zimski gost. Uglavnom se viđaju pojedinačni primerci u žbunastom rastinju u blizini naselja ali ne retko i jata od po 10-ak i vise pr. po vocnjacima. Zime 2004/05 bio je vrlo brojan duz obale Belice a zime 2007/08 po vocnjacima Djurdjevog brda. Na migraciji se viđa u jatima  od po 10-ak pr. u kulturnim predelima nizije i pobrđa.

116. Turdus philomelos - drozd pevač:
gnezdi se na Juhoru i Crnom vrhu. U maju i julu 1984. je često slušana pesma iz hrastovih, a ređe iz bukovih šuma Juhora (Puzović et al 1988). Više aktivnih gnezda je 1983. pronađeno u šumama cera i sladuna. Tokom jula 1984. posmatrana su manja jata po voćnjacima i vinogradima. Na Crnom vrhu takodje slusan u maju (vise godina) u hrastovo-grabovim i bukovim sumama Grabovite glave i Srednjeg vrha.

117. Turdus iliacus - drozd crvenih podkrila:
na Đurđevom brdu je 14.02.1991. posmatrana ptica u letu, za koju se sa sigurnošću nije moglo reći kojoj vrsti pripada.

118. Turdus viscivorus - drozd imelaš:
viđa se samo zimi u manjem broju, u pobrđu i podnožju Juhora i Crnog vrha.

119. Locustella naevia - cvrčić tršar:
u gustim vrbacima Bagrdanskog tesnaca uz Veliku Moravu ulovljen je jedan pr. u mrežu prilikom prolećne seobe 12.05.1984., (Puzović, 1987 ined).

120. Locustella luscinioides - običan cvrčić:
u vrbacima Bagrdanskog tesnaca uz Veliku Moravu  ulovljen 1 pr. u mrežu tokom prolećne seobe 12.05.1984., a tokom jesenje seobe 14.09.1984. (Puzović, 1987 ined).

121. Acrocephalus paludicola - trstenjak ševar:
Uz Jagodinu je odstreljen mužjak 18.09.1900. od strane Santarijusa (Rajzer, 1904; Vasić & Obratil, 1990).

122. Acrocephalus schoenobaenus - trstenjak rogozar:
verovatno retka gnezdarica. Retko je posmatran i slusan u na Dragocvetačkom jezeru i Lanistanskoj bari. Dragocvetacko jezero: na jesenjoj seobi slusan 11.10.1986.; slusan 24.07. i posmatrana 2pr. - 8.08.1987.

123. Acrocephalus palustris - trstenjak mlakar:
gnezdi se u ostacima vodoplavnih šuma od vrbe duž Velike Morave; u emerznoj vegetaciji (sevar, trska) jezera, bara, sljunkara; po vrbacima i trscacima duz donjeg toka Lugomira; u visokom korovskom i zbunastom rastinju od kukute (C.maculatum), svibovine, koprive, (C.arvense)  duz puteva (za Kocino Selo, Koncarevo) i medja u dolini Lugomira i Belice (Jagodinsko polje). Takođe se gnezdi  u zitnim poljima, luceristima i kultivisanim livadama (agroekosistemi) u dolini Lugomira i Belice zajedno sa A.arvensis i M.flava feldegg: u Ritu (od 1987.) u visokom korovskom rastinju (kukuta-Conium maculatum, C.inthibus, Rumex sp.) duž puteva, međa, po zaparloženim njivama, kao i u žitu, lucerištu. S proleća dolazi dosta kasno. U Ritu je 23. i 24. 05. 1987. posmatran veći broj pr., a 29.05.1998. je u pšeničnom polju, takođe u Ritu, posmatrano 4 pr.
(Od pre 10 godina (posmatrano od 1998.) gnezdi se u stanistima u kojima se do tada nije gnezdio. Stanista su visoko korovsko i zbunasto rastinje (C.maculatum, S.ebulus, Rumex crispus, Urtica dioica, L.vulgare, svibovine, L.caprifolia, C.vitalba) duz puteva i medja u Ritu (panjevacki rit) i industrijskoj zoni. Na lokacijama novih gnezdilisnih stanista trstenjaka mlakara, primecena je povecana brojnost kukavice).

124. Acrocephalus scirpaceus - trstenjak cvrkutić:
za definisanje konačnog statusa ove vrste su potrebna dodatna istraživanja. Problem predstavlja njegova velika sličnost sa predhodnom vrstom, što otežava determinaciju u prirodi. Pouzdano je registrovan na jesenjoj seobi  26.08.1994. u gustim vrbacima duž Velike Morave. Uz Jagodinu je odstreljen mužjak 20.09.1900. (Vasić & Obratil, 1990).

125. Acrocephalus arundinaceus - veliki trstenjak:
gnezdi se po trscacima bara  (Lanistanska, Predor, Dragocvetacko jez.,  krusarska, glogovacke); u trscacima duz V.Morave, u Ritu kod Bukovca i Ribnika. (Na jesenjoj seobi je brojniji)-ne.

126. Hippolais icterina - žuti voljić:
posmatrani su pojedinačni primerci na jesenjoj seobi u avgustu i septembru  po vrbacima duž Velike Morave, u Bagrdanskom tesnacu, kod krusarske bare, Laništa i Predora. U proleće je lovljen mrežama u Bagrdanskom tesnacu tokom 12.-15. 05.1984. (Puzović,1987 ined).

127. Sylvia nisoria - pegava grmuša:
zabeležena je samo u Bagrdanskom tesnacu 13.05.1984. kada je 1 pr. uhvaćen mrežom (Puzović, 1987 ined).

128. Sylvia curruca - grmuša čevrljinka:
 iz perioda istraživanja U Ritu je 1 pr. posmatran 23.04.1987., kod Kolara je 14.07.1984. ulovljen 1 pr. u orintološku mrežu, a 14.04.1998. je 1 pr. posmatran u Jagodini. U podnožju Đurđevog brda, 8.10.2000. 2pr. u živoj ogradi. Na Juhoru i Crnom vrhu najverovatnije da se gnezdi u mladim kulturama četinara. Na prolecnoj seobi aprila 2007. bila je vrlo cesta po parkovima u gradu i na Djurdjevom brdu u zbunastom rastinju.

129. Sylvia communis - obična grmuša:
gnezdi se u žbunju nastalom degradacijom šume, živim ogradama (trnjina, divlja ruža), visokom korovskom rastinju duz puteva i medja, po zaparlozenim njivama, zabranima bagrema. Vrlo je česta po vrbacima u dolinama reka, naročito duž Velike Morave. Jedna je od češćih i brojnijih vrsta.

130. Sylvia borin - vrtna grmuša:
posmatrana je 7.09.1989. u Bagrdanskom tesnacu u gustom vrbaku. Na istom mestu je 1984. bila redovna  na prolećnoj seobi (27.04-14.05.), a ređe na jesenjoj seobi (30. i 31.08.) (Puzović, 1987.ined).

131. Sylvia atricapilla - crnoglava grmuša:
najčešće se gnezdi po ostacima vodoplavnih vrbovih šuma u dolini Velike Morave, kao i po manjim vrbacima, zatim u mešovitim listopadnim šumama i šikarama (hrastovim, grabovim i bukovo-grabovim) sa gustim spratom žbunja i starim vocnjacima. S proleca dolazi oko 15.marta. Ima izraženu jesenju seobu u septembru i oktobru.

132. Phyloscopus sibilatrix - šumski zviždak:
vrlo brojan na jesenjoj seobi po hrastovim šumama i šikarama, voćnjacima i vrbacima duž rečnih tokova. Najbrojniji je u ostacima vodoplavnih šuma u dolini Velike Morave, posebno u avgustu i septembru. Poslednje jedinke ostaju do prve polovine oktobra (3,11,20). Prolećna seoba je manje izražena. (duž.krila-65mm).

133. Phyloscopus collybita - običan zviždak:
spada u grupu najčešćih šumskih ptica. Gnezdi se u svim šumskim biotopima. S proleća dolazi u martu, a odlazi uglavnom u oktobru.

134. Phyloscopus trochilus - zviždak kovačić:
redak je na seobi. Za vreme ličnih istraživanja registrovan je 3 puta: Dragocvetačko jezero, po 1 pr. 11.10. i 2.11. 1986.; u vrbacima na V.Moravi, kod ušća Lugomira, 18.09.2003.- 2pr. u društvu sa Ph.sibilatrix. U Bagrdanskom tesnacu tokom akcije praćenja migracije ptica u 1984. zabeležen je ukupno 20 puta: 4.04., 21.04.,3.05., od 31.08-6.10. (Puzović, 1987 ined).

135. Regulus regulus - običan kraljić:
posmatran je od septembra do aprila, s tim da je zimi i na prolećnoj seobi najčešći. Tada se spušta u niziju i pobrđe, gde je čest po sađenim četinarima, a ređi u listopadnim čumama. Ponekad je u društvu sa senicama. Registrovan je po glasu 10.08.1984. po kulturama četinara  oko Vetrena na Juhoru. Obzirom da se po vrhovima Juhora (na potezu Dobre Vode-Veliki Vetren) nalaze velike površine sađenih četinara u kojima dominiraju kulture smrče, belog bora i kavkaske jele, moguće je i da se tu gnezdi.

136. Regulus ignicapillus - vatroglavi kraljić:
redak je i malobrojan. Za vreme jačih zima pojave se pojedinačni primerci, često zajedno sa običnim kraljićem. Jedna ptica je uhvaćena u mrežu u Bagrdanskom tesnacu 14.04.1984. (Puzović, 1987 ined). U centru Jagodine na četinaru 1 pr. 21.12.1984. (Puzović, voce viva).

137. Muscicapa striata - siva muharica:
malobrojna gnezdarica vodoplavnih vrbovo-topolovih šuma duž V.Morave. U periodu gnezdjenja posmatran u Bagrdanskom tesnacu. U vrbacima na obali V.Morave kod Krušarske bare, 11.05.2002.-1pr. lovi iznad bare. Posmatrana je na jesenjoj seobi u avgustu u ostacima vodoplavnih šuma duž Velike Morave, gde je i  najčešća. Posmatrana je i po rubovima šuma i živim ogradama kulturnog pojasa  Crnog Vrha  i Levča. Na Đurđevom brdu 17. i 31.08.2000. bila je vrlo brojna po vrhovima grana od niskog žbunastog rastinja do visokostablašica.; u ataru s.Ribara, 30.04.2003.-1pr. na grani bagrema-drvored (vetrozabran), usred kulturnog polja.; u s.Ribaru 3.,5. i 6.08.2003.-2pr. love insekte na njivi.

138. Ficedula albicollis - belovrata muharica:
vrlo verovatno retka-malobrojna gnezdarica vodoplavnih šuma u priobalju V.Morave. U periodu gnežđenja posmatrana: 17.06.2001.-1 mužjak u gustom vrbaku na obali V.Morave kod Krušarske bare.; 2. i 5.05.2002. po 2muž. na istom mestu kao i 2001. Posmatrana je na prolećnoj seobi 1997. na periferiji Jagodine od 21.04. do 25.04. svakodnevno 2 mužjaka po gradskim dvorištima. Na prolećnoj seobi, 1 muž. je posmatran u gradskom parku (na brezama), od 12.-14.04.2002. Primerci posmatrani na jesenjoj seobi (po losem vremenu) na Djurdjevom brdu 21.09.2008.(4pr.) po starim vocnjacima i zbunastom rastinju najverovatnije su belovrate muharice. U jesen belovrata muharica tesko se razlikuje od sarene.

139. Ficedula hypoleuca - sarena muharica:
ređe posmatrana. Na jesenjoj seobi: 1 ženka, 17.08.1985. u Bagrdanskom tesnacu, u hrastovoj šikari;  u prigradskom parku na Đurđevom brdu 2000.god.: 21.07. (2pr.), 30.07.(1) i 17.08. (nekoliko pr. zajedno sa M.striata).

140. Aegithalos caudatus - dugorepa senica:
gnezdi se u mešovitim hrastovo-grabovim šumama i sikarama, ostacima vodoplavnih i starim vićnjacima. Pocev od jula porodice pocinju sa skitnjom. Preko jeseni i zime se mogu registrovati jata u kojima ima do 10-ak primeraka. Domaćim primercima se pridružuju oni iz brdsko-planinskih šuma i iz severnijih zemalja (subsp. caudatus). Tada su česte u potolini, gde ima drveća.

141.Parus palustris - siva senica:
gnezdi se u bukovim i mesovitim liscarskim sumama sa bukvom na Juhoru i Crnom vrhu. Preko jeseni i zime česta je u niziji u šikarama, četinarskim zasadima, vocnjacima i parkovima u sastavu mešovitog jata senica i ostalih insektivornih ptica.

142.Parus lugubris - balkanska senica:
jedan pr. je registrovan 10.08.1984. u manjoj kulturi belog bora okruženoj bukovom šumom, u blizini Dobre Vode na Juhoru (Puzović et al. 1988).

143.Parus ater - jelova senica:
gnezdi se na Juhoru po četinarskim zasadima oko Dobre Vode i Velikog Vetrena. Posmatrana je na ovoj planini tokom 1984. (Puzović et al. 1988). Na Crnom Vrhu je posmatrana 29.08.1986. u borovim zasadima na lokaciji Mali Vrh (600m). Bila je vrlo česta i brojna u jesenjim i zimskim mesecima 2000./2001. po parkovskim i šumskim četinarskim zasadima. Posmatrana je od IX-II u prigradskim park-šumama: Aračlijski potok, Rusko i gradsko groblje, kod fabrike kablova i na manjim zasadima u gradu. Najmasovnija je bila na Liparu-Logorište (160-200mnv), kompleksu četinarskog šumskog zasada na oko 150ha (crni i beli bor, smrča, borovac).

144.Parus caeruleus - plava senica:
gnezdi se u svim listopadnim šumama, šikarama i  starim voćnjacima. Najčešća je u hrastovo-grabovim i vodoplavnim šumama od topole i vrbe. Jesen i zimu provodi u niziji, u jatima  do 10-ak pr. često mešanim sa ostalim vrstama senica.

145.Parus major - velika senica:
jedna od najčešćih vrsta. Gnezdi se u svim listopadnim šumama i šikarama, na usamljenom drveću, drvoredima, kao i svuda gde postoje odgovarajuće duplje, prirodne ili veštačke. Odsustvuje u gusto sađenim četinarima. Prilično se odomaćila i približila čoveku, pa se gnezdi po dvorištima, parkovima i grobljima. Primerci koji žive u naseljenim mestima često koriste razne antropogene objekte za smeštaj gnezda. Pošto su to najčešće otvori i šupljine u drvenim, zidanim i metalnim objektima, dolazi do kompeticije sa vrapcima. Preko jeseni i zime dominira brojnošću u mešovitim jatima.

146. Sitta europaea - brgljez:
gnezdi se u listopadnim šumama, najčešće bukovim, gde je i najbrojnija, u starim voćnjacima i drvoredima. Jesen i zimu provodi u istim staništima u kojima se i gnezdi, a udružuje se u mešovita jata.

147. Certhia familiaris - kratkokljuni puzić:
gnezdi se u bukovim šumama Juhora i Crnog Vrha. Zimi se viđaju retki pojedinačni primerci po šumama u niziji, u društvu sa dugokljunim puzićem.

148. Certhia brachydactyla - dugokljuni puzić:
gnezdi se u hrastovim šumama i šikarama, ostacima vodoplavnih šuma, starim vićnjacima i drvoredima sastavljenih od starih bagrema i topola. Jesen i zimu provode uglavnom u staništima u kojima se i gnezdi. Uvek je malobrojan. Skitnja počinje u julu. Brojniji je u hladnijem periodu godine po visokostablašicama.

149. Remiz pendulinus – bela senica:
retka gnezdarica  vodoplavnih šuma priobalja V.Morave i nekih bara. Gnežđenje je do sada potvrđeno na 4 lokacije: 1) Krušarska bara-vrbove šume u priobalju V.Morave, 2) Predorske bare - vrbaci oko jezera i bara kod s.Predor, 3) Glogovačke bare, 4) Laništanska bara. U 2002. je praćen tok gnežđenja u vrbacima na V.Moravi kod Krušarske bare. Bele senice u gnezdilišno stanište  dolaze u aprilu kada su i započinjale gradnju gnezda. (Mužjaci zauzimaju teritoriju, odabiraju mesto za gnezdo i počinju sa gradnjom). Uvek prave nova gnezda, nikad ne obnavljaju stara. Stara prošlogodišnja polusrušena gnezda,  visila su negde u blizini i služila im kao dobar izvor materijala za nova. Gradnja gnezda počinjala je krajem aprila (prvi put posmatrano 28.04.2002.) ili prvih dana maja, i trajala je oko 2 nedelje. Gnezdo je gradio mužjak, od baze ka vrhu. Grubu konstrukciju gnezda su činile grančice, a onda je u njega mužjak ugrađivao mekan pamučni materijal – fino dlakavo seme vrbe, topole i papus semena biljaka iz familije glavočika-Asteraceae. U jednoj fazi izgradnje, gnezdo liči na korpicu od pruća (posmatrano 2.05.2002.). Pre nego što je završen ulazni kanal, ženka se useli u gnezdo. Dok mužjak pravi ulazni kanal, ženka već leži na jajima. Prethodno je finim materijalom obložila unutrašnjost-dno gnezda.
Hronologija gnežđenja posmatranih ptica: od 5. do 15.maja, ženke snesu jaja; period inkubacije traje oko 2 nedelje (12-15 dana in lit). U periodu od 19.-29.maja, izlegu se mladi.; briga o mladima u gnezdu traje 15-20 dana (i duže) i završava se u periodu od 9.-18.juna. Po napuštanju gnezda, mladi se u njega više ne vraćaju a roditelji na-stavljaju da ih hrane. Tada počinje period skitnje, koji traje tokom jula i avgusta, kada počinje seoba. Tokom perioda skitnje (posmatrano u julu), porodica se drži zajedno. Roditelji i dalje povremeno hrane mlade. Udružuju se 2-3 porodice i skitaju po gnezdilišnom staništu.
Na pomenutim lokacijama, sva gnezda su  bila smeštena na granama vrba, na visini od 3 do 10m i maksimalno 10m udaljena od vode.
Nekoliko pr. je posmatrano na jesenjoj seobi u gustom rogozu na Dragocvetačkom jezeru, 11.10.1987. Na ovom jezeru postoje povoljni uslovi za gnežđenje. Pored ovog postoje još potencijalnih mesta za gnežđenje: 1) desna obala Lugomira, kod ušća (27.07.2003.-2 adult.pr. na samom ušću u V.Moravu) (Stanković, 2003). Iako je ovo nalaz iz perioda skitnje, ušće Lugomira sa svojim vrbacima predstavlja moguće gnezdilište belih senica. 2) Brzansko moravište (slušana jula 2007. u tršćaku).

150.Oriolus oriolus - vuga:
vrlo česta gnezdarica. Gnezdi se u listopadnim šumama i šikarama nizije i pobrđa, osim u sadjenim cetinarskim i čistim bukovim i bukovo-grabovim. Najčešća je u hrastovim (hrastovo-grabovim) i ostacima vodoplavnih šuma od vrbe i topole duž Velike Morave. Gnezdi se i po drvoredima i starim zabranima od sađene topole i bagrema i starim voćnjacima. U proleće dolazi krajem aprila, a odlazi krajem avgusta ili početkom septembra.

151. Lanius collurio - običan svračak:
karakteristična je gnezdarica svih otvorenih i poluotvorenih staništa potolinskog pojasa. Vrlo je čest. Gnezdi se u žbunastim zajednicama, nastalim degradacijom šume, koje se sastoje od trnjine, gloga, divlje ruže, zatim u živim ogradama duž puteva i njiva, po šumskim sečinama, šibljacima, voćnjacima i vinogradima. Dolazi krajem aprila, a odlazi u septembru ili oktobru. S proleća, prva posmatranja u gnezdilišnim staništima su od 27.aprila do 11.maja. U 2000. prvi put je posmatran 14., a u 2003. tek 16.maja. Poletarci iz  drugog legla posmatrani od 9.-20.jula ali i od 10.-17.avgusta. Neposrednim posmatranjem i analizom ekstremenata ustanovljeno je da se hrani tvrdokrilcima, pravokrilcima (zrikavci, skakavci), mravima (F.rufa) i gusenicama. U jednom uzorku pronađeno je seme pšenice i kupine. Dužina krila izmerena kod 9pr., od 88-95mm (zbirno za oba pola), sr.vrednost 91,4mm.   

152. Lanius minor - crnoglavi svračak:
vrlo je redak i malobrojan, što otežava konačno utvrđivanje njegovog statusa. Verovatno se retko - spradično gnezdi. U dolini Štipljanske reke su 11.05.1997. posmatrana 4 pr., u povoljnom staništu (poluotvoreni tereni sa usamljenim drvećem - orah i visokim žbunjem pored reke, duž njiva i livada). U Ritu je 24.05.1987. posmatran 1 pr. u visokom žbunju pored kanala. Uz auto-put pored Mijatovca 1 pr. je zabeležen 19.07.1996. i 3 pr. na žicama u polju blizu restorana u Bagrdanskom tesnacu . Na tom istom mestu je 3 pr. registrovanao i 16.07.1997. a 1 pr. oko  jedan kilometar severno od Bagrdana. Takođe, opet na istom mestu  08.07.1998. je zabeležen jedan pr., 10.07.-2 pr. i 13.07.1998.-6 pr. (Puzović, viva voce). Gnezdjenje je konacno potvrdjeno 2008. U periodu 22.06.-3.07.2008. posmatrano je gnezdjene. Dva para sivog svracka su se gnezdila u blizini industrijske zone Jagodine, na drvoredu bagrema (R.pseudoacacia) pored lokalnog puta za s.Koncarevo.

153. Lanius excubitor - veliki svračak:  
redak je i malobrojan zimski gost. Uglavnom je posmatran za vreme jakih zima. Po jedan primerak je posmatran na Juhoru, 21.12. na brdu  Lojza, i 23.12.1984. kod sela Kolara (Puzović et.al. 1988). U selu Bunar je posmatran 1pr. 4.11.1990. i 3 pr. u februaru 1993. Kod glogovačkih bara, na drvetu u polju pod snegom, 1pr. 13.01.2002. Uz Jagodinu su odstreljeni mužjak i ženka 17. i 18.09.1900. (Vasić &Obratil, 1990).

154. Lanius senator - riđoglavi svračak:
jedan mužjak je posmatran u visokom žbunju u ataru Bunara u Levačkoj kotlini 15.04.1985.

155. Garrulus glandarius - kreja:
česta je stanarica u listopadnim šumama, šikara i starih voćnjaka. Najčešća je u hrastovim i mešovitim šumama, a viđa se i po sađenim kulturama četinara na Juhoru i Crnom vrhu, ali tu nije gnezdarica. U kulturnom pojasu nizije i pobrđa prezimljuje.
                                                                                                 
156. Pica pica - svraka:
jedna od najčešćih gnezdarica područja. Gnezdi se svuda gde ima drveća i visokog žbunja: usred polja i livada, u šikarama, drvoredima i starim voćnjacima. Najčešće se viđa po oranicama, naseljenim mestima, deponijama, duž puteva.

157. Coloeus monedula - čavka:
uglavnom se na istraživanom području gnezdi  na antropogenim objektima (krovovi, nadstrešnice, dimnjaci, tavani kuća, zgrada i industrijskih objekata). Prirodne niše za gnežđenje (duplje u stablima) su sve deficitarnije. U vreme jesenje i zimske skitnje, jata ove vrste i drugih prestavnika familije vrana zadržavaju se na poljima, utrinama, smetlištima. Najbrojnija je u dolini Velike Morave.

158. Corvus frugilegus - gačac:
vrlo  je čest i brojan. Gnezdi se najčešće u ravnici, na visokim stablima (hrast, topola, bagrem, vrba), po rubovima šuma, šikarama, drvoredima i grupama stabla usred polja. Najbrojniji je zimi, kada se zadržava u jatima koja broji više stotina jedinki. Na podrucju grada u 2008. registrovano je 5 kolonija: porta crkve u centru grada – hrast, bagrem (18 gnezda); park-botanicka basta Uciteljskog fakulteta (40 gnezda); park naselja “Kolonija” (oko 250 gnezda); kod bolnice – hrast (9); industrijska zona, park u krugu fabrike kablova – zasad topola (800-1000).

159. Corvus corone cornix - siva vrana:
jedna je od najčešćih vrsta kulturnog pojasa. Gnezdi se svuda po ravnici i pobrđu, gde uz otvorene terene ima visokog drveća. U hladnom pereiodu godine je vrlo brojna po poljima i u blizini naseljenih mesta u dolini, često u sastavu mešovitih jata ptica iz familije Corvidae.

160. Corvus corax - gavran: 
gnezdi se u šumama Juhora i Crnog vrha. Na Crnom vrhu u bukovoj šumi nedaleko od pl.doma nalazi se višegodišnje aktivno gnezdo. Na brdu Celijan u 2008., nekoliko godina aktivno gnezdo na dalekovodu. Hrani se po poljima i livadama. Poslednjih godina postao je mnogo češći kako u periodu gnežđenja a naročito u hladnijem periodu godine kada se viđaju i manja jata do 10-ak pr. po oranicama i smetlištima kao i na gradskoj deponiji.

161. Sturnus vulgaris - čvorak:
gnezdi se u svetlim otvorenim šumarcima, usamljenom drveću usred livada, drvoredima i starim voćnjacima. Najčešći je u ostacima vodoplavnih šuma od topole i vrbe u dolinama reka, gde se gnezde manje kolonije u dupljama drveća. Za vreme jesenje seobe u septembru i oktobru, viđaju se veća jata. Primećeno je 23.09.1990. oko 2000 pr. na noćenju u blizini Jagodine, u jesen 1998-1999., nekoliko hiljada jedinki na noćenju u trščacima Laništanske bare (Puzović, viva voce). Za vreme jesenje seobe cvorak pravi velike stete na vinovoj lozi. Velika jata opsedaju vocnjake, vinograde i polja pod kukuruzom pomoravskih sela. Kada su zime blage, manja jata ostaju u dolini Velike Morave.

162. Passer domesticus - domaći vrabac:
koncetriše se oko naseljenih mesta. Kao sinantropna vrsta, gnezdi se uglavnom na antropogenim objektima. Uvek je veoma brojan, a naročito preko jeseni i zime.

163. Passer hispaniolensis - španski vrabac:
zabeležen je kod Jagodine 15.10.1916. (Gengler, 1920).

164. Passer montanus - poljski vrabac:
gnezdi se po dupljama i pukotinama drveća i ostacima vodoplavnih šuma, drveću usred polja, drvoredima, šikarama, starim voćnjacima, napuštenim gnezdima vrana i lasta bregunica, po rupama u zemlji i strmim obalama. Vrlo je brojan po poljima, naročito tokom jeseni i zime, kada se često viđaju  jata od po stotinjak primeraka, kao i po  naseljenim mestima  u niziji.

165. Fringilla coelebs - zeba:
gnezdi se u svim šumskim biotopima, a najčešće u bukovim i hrastovim šumama. Česta je u ostacima vodoplavnih šuma  i kulturama  četinara na Juhoru i Crnom vrhu, kao i u starim voćnjacima. Manja jata prezimljuju u niziji.

166. Fringilla montifringilla - severna zeba:
Posmatrana je uglavnom  za vreme jakih zima sa snegom, kada je cesca i brojnija. U Bagrdanskom tesnacu jato od 80 pr. je registrovano 12.10.1984. (Puzović, 1987 ined); kod Kolara 23.12.1984.-10 pr. (Puzović et al. 1988); na periferiji Jagodine 16.01.1987. oko 20 pr.; na Đurđevom brdu 5.01.1997. malo mešovito jato sa običnim zebama; u podnožju Đurđevog brda i na obali Belice 30.01.2000. posmatrano do 10pr. u sastavu mešovitih jata zeba, dok se hrane semenjem češljuge i jasena; u ritu kod Jagodine, 2.01.2002. posmatrana u velikom mešovitom jatu zeba; Djurdjevo brdo, 16.12.2007. u vocnjaku po snegu 10-ak pr. hrane se semenjem stira (Amaranthus sp.) zajedno sa P.montanus i F.coelebs; Djurdjevo brdo, 12.01.2008.-1pr. u drustvu 5pr. F.coelebs.

167. Serinus serinus - divlja kanarinka:
redak zimski gost. U ritu kod Jagodine, 2.01.2002. posmatran manji broj primeraka na suvom korovskom rastinju u sastavu velikog mešovitog jata zeba.

168. Carduelis chloris - zelentarka:
gnezdi se po hrastovim šumama i šikarama, ostacima vodoplavnih šuma i starim voćnjacima. U periodu gnežđenja nije naročito brojna, ali na jesenjoj seobi  i preko zime jeste, naročito u sastavu mešovitih jata, sa zebama. Po poljima i naseljima se viđaju jata koja broje po više desetina primeraka.

169. Carduelis carduelis - češljugar:
najčešće se gnezdi u strim voćnjacima, ostacima vodoplavnih šuma  i hrastovim šumama i šikarama. Prezimljuju po poljima u blizini naselja, kada se šesto viđaju jata od po više desetina primeraka.

170. Carduelis spinus - čižak:
redovan je zimski gost. Najčešće se viđa u manjim jatima  (do 10 primeraka), ili zajedno sa predhodnom vrstom po poljima u dolini i pobrđu, na zaparloženim površinama, po sađenim četinarima i brezama. Hrani se semenjem ruderalnih biljaka i breze.

171. Acantis cannabina - konopljarka:
redovan je zimski gost, ali brojnost varira iz godine u godinu. Prezimljava u niziji i pobrđu  po poljima i oko naselja, u dolini Lugomira i Belice, Ritu, na korovskom rastinju. Najčešće jata broje do 10 primeraka. Cesca je za vreme jacih zima.

172. Loxia curvirostra - krstokljun:
na Crnom vrhu je u zimu 1987. posmatrano nekoliko primeraka  u gustoj kulturi bora (V.Milenkovic, voce viva).

173. Pyrrhula pyrrhula - zimovka:
svake zime je redovna i povremeno brojna po šumama, šikarama, voćnjacima, šibljacima i naseljenim mestima. Uglavnom se viđaju mala jata do 10 –ak pr. Hrani se semenjem javora, jasena, bukve i smrče (na Juhoru i Crnom vrhu).

174. Coccothraustes coccothraustes - batokljun:
gnezdi se u starim voćnjacima, hrastovim i mesovitim listopadnim šumama, ali je malobrojan. Zimi je brojniji. Tada se često viđaju pojedinačni porimerci ili manja jata koja broje do 10-ak jedinki. Zimi se hrani gloginjama, trnjinama, semenjem javora, jasena i bukve, pa se tada viđa zajedno sa zimovkama i zebama (mešovito jato granivornih ptica).

175. Emberiza citrinella - strnadica žutovoljka:
vrlo je česta gnezdarica u potolinskom pojasu. Gnezdi se u visokoj travi, po šumskim proplancima, livadama, rubovima šuma i šumskim sečinama, voćnjacima i živim ogradama duž puteva i njiva. Zimi se viđaju brojna manja jata po poljima, šikarama i šibljacima.

176. Emberiza cirlus - crnogrla strnadica:
Retka je i malobrojna ali vrlo verovatno da se gnezdi  u pobrđu Juhora i Crnog vrha, u visokoj travi i žbunju, po proplancima, hrastovim šikarama, voćnjacima, livadama i šibljacima. Kod fabrike kablova, u podnožju Juhora, 27.07.2000.-1 par se hranio na utrini. Tokom zime 2007./2008. posmatrana su cesta jata do 10-ak pr. na Djurdjevom brdu i na obali Belice u Jagodini. Zimi se hrane semenjem raznog korovskog rastinja (Amaranthus sp., C.intybus, Rumex sp., Ambrozia sp.).

Emberiza cia – planinska strnadica:
na Djurdjevom brdu 16.12.2007. i 12.01.2008. posmatran po 1muz. dok se na snegu hranio semenjem korovskog rastinja.

177. Emberiza hortulana - vrtna strnadica: 
na Juhoru, u voćnjaku kraj Trnovačkog zbega je 23.05.1984. slušana pesma jednog mužjaka (Puzović et al. 1986.). U Bagrdanskom tesnacu je po 1 pr. lovljen u mreži tokom  30.04., 3.05. i 4.05.1984. (Puzović 1987. ined ). Brojna populacija se gnezdi na Liparu (posmatrano 2008. i 2009.). Od 2007. ili 2006. gnezdi se izmedju Djurdjevog brda i Celijana u agroekosistemima (vocnjaci i vinogradi, zitna polja, zabrani bagrema). Populacija je mala ali stabilna, i u 2008. bila  je brojnija nego u 2007. Vrtna strnadica je na ova brda dosla verovatno sa susednog Juhora.

178. Emberiza schoeniclus - močvarna strnadica:
posmatrana je uglavnom na jesenjoj seobi i to: na Dragocvetačkom jezeru  11.10.1986. - 4. pr. u ševaru; 2.11.1986. takođe 4 pr.; 26.03.1987. nekoliko pr., odnosno u Bagrdanskom tesnacu 8. i 15.11. 1987. manja jata po poljima i tršćacima.

179. Miliaria calandra - velika strnadica:
stanarica, gnezdarica agroekosistema (žitna polja, lucerišta, uljana repica), livada, ruderalnih staništa. Brojna jata po više desetina pr. prezimljavaju po poljima, naročito u dolini Belice.











Пријавите се на: Коментари (Atom)